Dan 8, Siviri – Posidi, Grčka 2021. godine

Ne nisam se udavio. Išli smo na Posidi rt. Ali do tada… 

Posle sinoćnjeg oblokavanja hranom, jutros opet teško ustao. Neko je zatvorio vrata od terase jer mu smeta promaja. Ako nas ništa ne ubije, promaja sigurno hoće.

Okasnili na plažu od jutros. Voda odlična, more mirno, a plaža poluprazna. Čini mi se da su Grci ipak veći radnici od nas.

Mladja od juče nešto slinavi, pa sam je potopio u vodu par puta. Kaže gospodja to je prirodni marisol. Klinki se svidelo pa se posle sama potopila još dva puta. Onda je krenula da peva, što je bio znak za trk u apartman. Uspavao i nju i sebe.

Za ručak nema čega nije bilo. Tašta se rastrčala po apartmanu. Sve da se udovoljili, da li tastu ili zetu. Gospodja posekla prst na poklopac od kreme. Nismo iskoristili uplaćeno osiguranje. Drugi put.

Rt Posidi

Poslepodne pravac Posidi. Da vidimo još nešto osim Sivirija (ko da je tamo more različito!?).

Pa da nastavimo…

Bili smo prvo na nekoj plaži (po preporuci). Plaža peščana ogromna, a u vodi skoro jedni drugi na glavama. Pesak upekao, tuševi skriveni od očiju kupača i to je to. Inače plaža nikako za malu decu, jer od drugog metra kreće duboko. Za mene ništa posebno. 

Nakon lošeg utiska ove plaže ipak odlučili da posetimo rt, ponovo. U istom sastavu kao i pre 2 godine, samo teži za 9kg. Svesni da ima bar 30min hodanja do vrha, ali u nadi da ćemo uživati u zalasku Sunca. Pogrešili smo. Uživali smo u zalasku Sunca i u delfinima. Starija klinka očarana, delfin za uspomenu sa mora. Šta ćeš lepše za dete. 

Mladju klinku sam i odneo i vratio sa vrha rta. Ako neko misli da je dril ono što se radi u vojsci, greši. Teret od 9kg koji se konstantno koprca je “smrt” (da sam je pustio da hoda, ne bi stigli na vrh rta do kraja letovanja). Ali, kako mi je zaspala u povratku u naručju, vredelo je svaki tren nositi je tamo i nazad. 

Zaboravio sam da odglumim glavobolju. Sutra ću. A giros sam pojeo još za doručak.